Да ли се усеви могу узгајати без земље?

Да ли се усеви могу узгајати без земље? Расправа о „коренима“ пољопривреде.

Унутар стакленика, парадајз расте тихо. Без земље, њихово корење је усидрено у врећама од кокосовог влакна, које се одржавају хранљивим раствором.

Помало личи на нешто из научно{0}}филма, а ипак се дешава око нас. Неки то поздрављају као „будућност пољопривреде“, док се други мрште и питају: „Да ли је ово уопште пољопривреда? Ако су усеви одвојени од земље, зар не издајемо корене праксе коју смо гајили миленијумима?“ Данас нећемо заузимати страну нити улазити у расправу; уместо тога, мирно ћемо све то разбити-испитујући докле се стигло са култивацијом без земље, које су кључне тачке спора и шта то значи за просечног човека.

Ово више није новина; то се тренутно дешава. Погледајмо бројке: кинеска област посвећена узгоју без земље тренутно износи приближно 500.000 хектара, а пољопривреда заснована на објектима чини преко 60% овог укупног-сектора који наставља да расте по годишњој стопи од око 15%. Другим речима, ово није само мало-експериментисање у лабораторији; представља потпуно оперативне производне линије. Разлика у приносу је још упечатљивија: традиционално узгајање парадајза на-земљи даје отприлике 5.000 до 7.000 килограма по *му*, док узгој без земље у стакленицима са више распона даје између 25.000 и 35.2 килограма{4.0}0}000 килограма* шесто-оструко.

Ефикасност коришћења воде и ђубрива је порасла са мање од 35% на између 80% и 90%, што је смањило потрошњу воде за више од половине. На истој парцели и користећи исту количину воде, производња је већа, а отпад је смањен.