Како одредити размак између пластеника?

Како одредити размак између пластеника?

Пре него што разговарамо о томе како одредити размак између стакленика, неопходно је да се упознамо са неким основним наукама у индустрији стакленика. Ово је посебно важно за обичне кориснике. Термин "стакленик" је једноставно колоквијални израз који се користи у свакодневном језику. Не постоји посебна врста стакленика у индустрији; уместо тога, стакленици су широко категорисани у три типа на основу њихових назива: пролећни и јесењи стакленици, соларни стакленици и стакленици са више распона{3}}.

Питања размака различитих типова стакленика

У практичним применама пластеника, размак између пластеника се углавном разматра у смислу да ли ће бити било каквих препрека које утичу на сунчеву светлост коју усеви примају унутра. Међутим, три различите врсте стакленика значајно се разликују у погледу опструкције сунчеве светлости. Пролећни и јесењи стакленици и стакленици са више-распона имају заједничку карактеристику: они су у потпуности састављени од провидних материјала за покривање, што резултира релативно малом опструкцијом сунчеве светлости за предње и задње делове. Соларне стакленике, с друге стране, карактерише један зид који обезбеђује скоро 100% сенчење. Приликом изградње соларног стакленика, растојање овог задњег зида директно утиче на постављање наредних делова стакленика.

Такође је потребно одређено растојање између пролећних и јесењих пластеника и пластеника са више{0}} распона.

Обе врсте пластеника користе провидне покривне материјале, тако да је утицај сунчеве светлости на раст биљака занемарљив. Међутим, и даље је потребно довољно растојања између стакленика. Ово се углавном односи на практичну примену пластеника, посебно у дугим пластеницима. Довољно широк пролаз између пластеника олакшава приступ возилима за транспорт усева и другог материјала. Друга ствар је одржавање стакленика, посебно у стакленицима са више{4}}распона. Ако је покривни материјал оштећен, потребна је велика опрема за операције подизања, која захтева приступну тачку за одржавање, обично широку најмање 4 метра.

Мора се узети у обзир размак између стакленика.

Соларни стакленик је прилично посебан тип стакленика, који се првенствено налази у северним регионима, и може се сматрати типом стакленика јединственим за север. То је због његове зидне структуре, која долази у различитим облицима, али то данас није у фокусу. Размак између стакленика углавном утиче на количину сунчеве светлости коју блокирају зидови, што утиче на изградњу следећих стакленика. Одржавање одговарајућег растојања између стакленика је кључно да би се обезбедило довољно излагања сунцу за усеве у каснијим стакленицима, који би иначе ометали њихов нормалан раст.

Ово је релативно лако разумети за подручја у којима се граде соларни стакленици. Хајде да то укратко анализирамо овде. Углавном се односи на локацију изградње, као што су брдовита подручја и равнице. Размак између пластеника се у овим областима веома разликује. Штавише, изградња стакленика мора у потпуности искористити земљиште и избјећи расипање земљишних ресурса. У брдовитим пределима, ако је стакленик изграђен на сунчаном подручју, биће терасасто, чиме се минимизира индиректност између стакленика. Равнице су различите; мора се узети у обзир фактор географске ширине, а пошто се соларни стакленици углавном користе зими, најдужа сенка је на зимском солстицију.

Већина корисника интернета је генерално свесна времена употребе соларних стакленика. Они се првенствено баве питањем вансезонског узгоја поврћа током зиме због њиховог одличног задржавања топлоте; фармери их често називају „топлим шупама“. Међутим, још један кључни фактор који треба узети у обзир је трајање излагања сунчевој светлости. Ово трајање не само да захтева фотосинтезу за раст усева, већ представља и количину топлоте коју стакленик треба да задржи током дана. Различити усеви имају различите захтеве за светлошћу. На пример, краставци, парадајз и паприка захтевају више од шест сати сунчеве светлости дневно, што их чини високо{6}}светлим усевом. Супротно томе, неким усевима са ниским{8}}освјетљењем, као што су целер, уљана репица и бок чој, потребно је само око четири сата сунчеве свјетлости дневно да би се осигурала нормална производња.